Владика Херувим: Светитељи су нам оставили пример како и ми можемо да задобијемо венац вечне славе

У недељу, 17. децембра 2023. године, на Детинце и празник Свете великомученице Варваре и Преподобног Јована Дамаскина, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Стефана Дечанског у Борову Насељу.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Блажић, парох први боровонасељски, протонамесник Синиша Мићановић, други парох боровонасељски, и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим је беседио сабраном верном народу:

– У име Оца и Сина и Светога Духа! Нека буде име Господње благословено од сада и довека – како запевасмо на крају ове Свете Божанствене Литургије, заједнице Оца, Сина и Светога Духа! Заједнице која нам открива тајну хришћанског живота и сједињује нас са Христом. Овде нам се даје да на прави начин можемо разумети речи Светог апостола Павла да је Христос све у свему. Ако је Христос на правом месту, у нашим душама и нашим срцима, онда је све на свом месту. Христова љубав и његова жртва је нешто неизмерно, нешто што не можемо схватити умом уколико нису обожени. Тајну победе над смрћу не можемо схватити логиком овог света, тешко је свету схватљиво, па је чак и за поругу. Блажени су они који следе овај пут који није логичан филозофији овог света. Ми хришћани знамо свој пут, у чему су наша нада и вера и оно што нас испуњава, а што је посведочено кроз животе светитеља Божјих. Светитељи су нам оставили пример како и ми можемо да задобијемо венац вечне славе.

Данас прослављамо Свету великомученицу Варвару, дивну светитељку, мученицу за Христа. Својим животом и мученичком смрћу посведочила је веру. Била је прогоњена ради проповеди и јеванђелског живота. Све нам то открива она истинита тврдња да је логика Христова неразумљива овом свету. Ко данас следи име Христово и његово Јеванђеље може бити постављен и на стуб срама, по световним људима. Следити Христа не би требало бити тешко. Сви ми тражимо начин и изговоре како да не дођемо на службу, на гозбу Јагњета Божијега. Неко је уморан, неко има различите потребе и захтеве, као што смо чули и у јеванђелској причи. То нас ништа не оправдава и не даје нам за право да заборавимо на свету службу Божју. Данас овде сабрани сведочимо то да је тајна Христова и тајна Трпезе Господње испуњена у храму, благодаћу Светог Духа. Окупили смо се око Чаше Господње, око Чаше вечног живота. Сјединили смо се са Христом, са живим Богом и примили у себе благодат Божју. Благодаћу Божјом требамо да зрачимо, да облагодаћени можемо изнети сва искушења и недаће. Благодат нам даје снагу и моћ, разум облагодаћен да разумемо јеванђелске истине и Тајне које су дубоке. Оне нису сакривене од човека, али се откривају кроз светотајински начин живота, кроз овакво сабрање. Тада можемо да разумемо љубав Христову и наду која чини да разумемо да се трудимо и живимо за вечан живот, па и мудрост Божју која нас усмерава и одражава нас у постојању и равнотежи. Без обзира на сва искушења и недаће и све оно што нас одвраћа од Цркве Божје, од заједнице вечног живота.

Данас Црква прославља и Детинце. Следеће недеље су Материце, а недељу пред Божић су Оци. Овим Црква сведочи важност породице, важност свих њених чланова. Породица јесте темељ, круна једног друштва, Црква у малом. Она се утеловљује у литургијску заједницу. Ако је породица стабилна, чврста и ако влада љубав у њој онда је и друштво чврсто. Када то није тако и када породица посустаје пред препрекама и изазовима онда је и друштво лоше. Видимо да се то пројављује на безброј начина. Постоји жеља да се уруши тајна породичног живота, тајна брачног живота. Уводе се нека правила и норме супротстављене закону Божјем и Цркви Божјој. Верујемо да ће на крају свега победити Крст и Жртва, да ће победити сви они који се боре за достојанствен живот породице. То смо кроз векове учили и што је у бићу и традицији српског народа. У породици се знао ред и поредак.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска