Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] Синиша
29. Новембар 2021 – 11:29
У оквиру научног пројекта Богословље и духовни живот Српске Православне Цркве: Историја и идентитет у Пролом Бањи је 26. новембра 2021. године отворен научни скуп под називом 825 година пострига Свете Анастасије – Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији.
Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније је отворио скуп, након чега су уследила поздравна слова протојереја проф. др Зорана Ранковића, декана Православног богословског факултета у Београду, и протојереја-ставрофора др Владимира Вукашиновића, редовног професора Православног богословског факултета у Београду при катедри за Литургику и носиоца пројекта Матице српске Богословље и духовни живот Српске Православне Цркве: Историја и идентитет.
Након тога, реч је преузео протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић, бивши декан Православног богословског факултета у Београду, на коме је више деценија предавао историју Српске Православне Цркве. Професор Пузовић је одржао предавање на тему Преподобна Анастасија – Ана изневши многе занимљивости везане за ову велику личност српске историје, као и време и околности у којима је живела.
У суботу, 27. новембра 2021. године, настављене су активности научног скупа по утврђеном програму. Радни део научног скупа отпочео је предавањима протојереја-ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића и протојереја проф. др Зорана Ранковића, који су разјаснили српски поредак пострига монахиња у XVIII веку. Затим је уследило предавање Данице И. Поповић из Балканолошког института САНУ, која је произвела предавање под називом „Студенички гроб Ане – Анастасије: Образац или преседан сахране немањићких краљева“.
Уследило је слово протођакона Предрага З. Петровића, професора Православног богословског факултета, који је говорио о тајноводству монашке службе у списима Светог Дионисија Ареопагита.
Након дискусије и паузе, проф. др Србољуб Убипариповић одржао је предавање под називом „Чин пострига монахиње (јелински евхологиј Coislin 213 из 1027.) и Типик манастира Богородице Благодатне у Цариграду (око 1110/1138. године) као могући узори за последовање пострига Свете Анастасије и устројство манастира Пресвете Богородице у Куршумлији“.
Уследило је предавање проф. др Зорана Деврње, који је говорио о женском монаштву у канонском предању Цркве. Протосинђел Данило (Гаврановић) и Јеромонах Игњатије (Ђорђевић) потом су представили „Женско монаштво у именицима српских манастира од XV до XVIII века.“
После ручка и паузе, проф. др Миша Ракоција, представник Завода за заштиту споменика културе Ниш, говорио је о јонским импост капителима Богородичине Цркве у Куршумлији. Уследило је предавање проф. др Небојше Станковића под називом „Архитектура Богородичине цркве у Топлици, у контексту њене обнове/изградње у време Стефана Немање“. Никола Лукић, асистент при катедри за Литургику на Православног богословског факултета, и др Ана Рашковић предавали су о светим женама у српској химнографији.
После дискусије и паузе, уследила је промоција монографије музејског саветника, др Емине Зечевић, под називом „Манастир Светог Николе у Топлици. Археолошка истраживања“, чиме је завршен радни део другог дана научног скупа у Пролом Бањи.
Извор: Епархија нишка
