Патријарх Порфирије началствовао прославом славе цркве Успења Пресвете Богородице у Умчарима – Српска Православна Црква

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 28. августа 2023. године, на празник Успења Пресвете Богородице – Велику Госпојину, светом Литургијом у цркви посвећеној том великом празнику у Умчарима. Том приликом, патријарх Порфирије је поручио:

– У име Оца и Сина и Светог Духа! Браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан, нека је благословен данашњи празник, нека смо благословени и ми сви овде сабрани, сва наша брћаа и сестре и читав наш народ, јер сви заједно славимо данас Успење Пресвете Богородице. Славимо Успење Оне која је благословена, најблагословенија међу женама, преко које смо и ми Њеним благословом и љубављу Њеног Сина и Бога нашег благословени. Славимо данас Успење Пресвете Богородице, Њен одлазак у наручје Сина Њеног и Бога нашег, Њен одлазак тамо где је назначење свих нас. Створени смо из небића, али нисмо створени да нам живот буде без смисла и да останемо небиће или да постанемо небиће. Из небића смо створени, али створени за живот вечни љубављу Божјом. Створени смо промислом Божјим да оним што је вечно осмишљавамо све оно што је наш садржај, што је наша садашњица, што је пролазно, а позвано да добије печат смисла, печат пуноће, печат радости. Љубав Божја нас је усмерила ка томе, али љубав Божја као и свака љубав није насилна. Љубав Божја ништа не намеће никоме, него љубав Божја очекује одговор, а ми људи, људски род, иако смо појединачно слабашни, немоћни и грешни, често оптерећени бригама овог света, често подељени међусобно и у себи погубљени, а самим тим и онеспособљени да узвратимо на све оно што нам Бог дарује истински, ми смо ипак имали Ону која не само да је хтела, него и могла, и постала наш одговор на љубав Божју, а то је Пресвета Богородица. И зато кад год се обраћамо Господу Христу, одмах после Њега на ум нам долази у молитвама нашим име Пресвете Богородице. Одмах се Њој обраћамо и не то случајно, јер Она јесте света и јесте благословена, али је и једна од нас и добро разуме и добро осећа све оно што је наш крст, али у исто време и сваку нашу потребу и сваку нашу наду. Зато је Пресвета Богородица и наша Сестра и наша Мајка, јер је Она Мајка и Онога који је дошао нас да спасе.

Пресвета Богодица, браћо и сестре, јесте Она којој се, кад год не знамо коме, обраћамо за помоћ и Она чује, Она види и притиче и помаже онда када се најмање надамо. Важно је само да имамо веру, да имамо поверење у Њу и да имамо стрпљења или, боље рећи, да имамао искерну молитву. Ми често мислимо да можемо својим споспобностима, памећу, вештинама, понекад и богатством, местом које заузимамо у друштву и држави или некаквим везама решити своје проблеме. Сваки проблем са којим се суочавамо може имати своју практичну спољашњу страну, али они имају и своју унутрашњу димензију, имају свој корен, а тај корен је увек духовни. У крајњој линији све у нашем животу бива по промислу Божјем и ништа није без Његове воље. Чим Бог хоће да нешто буде садржај нашег живота, то значи да то што нам се дешава јесте и најбоља могућа околност, само је питање да ли ћемо ми хтети искључиво спољашње да посматрамо ту околност, да покушамо да је разумемо само својим умом, логички, рационално, хтети својим силама, способностима и вештинама ту околност која је мучна у датом тренутку да разрешимо или ћемо, пак, завирити иза оног што се споља види и препознати духовни корен, духовни значај, духовни смисао и руку Божју, па самим тим разумети да све има своју рационалну и логичку димензију у нашим животима, али да то није све. Не може се све мозгом и умом објаснити, него постоји и нешто што измиче математици. Постоји нешто што је неухватљиво. Постоји духовни закон, постоје духовна правила, а и она се разумеју искључиво и само срцем, тј. вером у Христа и поверењем у светитеље Божје, а то значи изнад свега и пре свега поверењем у Пресвету Богородицу. Ту не помажу вештине. Ту је неопходна молитва, неопходно је смирење.

Зато је Пресвета Богородица, поред тога што је наша заштитиница, поред тога што јој се обраћамо молитвом, са поверењем и са надом, и прва од оних на коју треба да се угледамо. Њен пример треба да буде наш узор. Треба да учимо своју децу смирењу Пресвете Богородице, Њеном стрпљењу, Њеном поверењу у Бога. Нека Она буде њихов идеал! То да учимо своју децу, браћо и сестре, а не да нам такозване звезде медијског карактера, селебрити звезде, буду они и оне који требају да буду пример нама и нашој деци. Наравно, и они су људи, иконе Божје, и ми их поштујемо и њихове вредности препознајемо и молимо се Богу једнако за њих као и за читав свет, али узори нашој деци морају бити светитељи. Зашто имамо невоље са децом? Покушавамо да им приступимо на разне начине, али само људским снагама кроз социологије, кроз психологије, кроз бригу о безбедности и све оно што слушамо свугде, па и на нашим медијима. А да ли је неко поменуо светост као идеал? Светост подразумева хармонију унутрашњу и спољашњу. Светост подразумева савршену љубав као последицу вере и смирења у односу на Бога и у односу на свако људско биће, у односу на читаву творевину. И ето, ту је Пресвета Богородица, браћо и сестре, која је од најраније младости себе предала вољи Божјој и онда када јој много тога није било јасно, а нарочито када јој се јавио анђео и рекао да ће зачети од Духа Светога и да ће Онај кога ће родити бити Спаситељ света, што је не само незамисливо него апсолутно несхватљиво људској природи. Пресвета Богородица је рекла: Да, не разумем, не могу да појмим, не могу да докучим, али Господе, анђеле свети, нека ми буде по речи Твојој! Ево слушкиње Господње! То је, браћо и сестре, оно што је неопходно да се постави као камен темељац нашим животима и нашем постојању: смирење Пресвете Богородице, поверење у Бога, Њена молитва и труд да јој заповести Божје буду правила живота. Ако заповест Божја каже: Немој да чиниш другоме оношто не желиш себи, па треба ли још нека реч да се дода томе?! У томе је садржано све! У томе је садржано све што нам је потребно и све што желимо да буде посед нашег живота. Када је то правило нашег живота онда имамо мир и хармонију у себи и тада сејемо мир и хармонију око себе и градимо мир са другим.

Нека би Господ дао, браћо и сестре, да славећи Пресвету Богородицу, молећи се Њој, очекујући Њену помоћ знајући да је Она увек са нама, Пресвета Богородица Њеним молитвама буде наш надахнитељ и покретач, да Она буде наш пример за углед, да Она буде узор, да Она буде идеал који постављамо себи и својој деци како бисмо онда заиста имали мир, радост, лепоту и пуноћу у себи и свету око себе и онда већ овде и сада знали да је најпре важно да сада и увек славимо Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова, амин.