Патријарх српски Порфирије служио молебан у храму Светог Саве

Први свесрпски сабор под називом Један народ, један сабор – Србија и Српска отпочео је молебном у спомен храму Светог Саве на Врачару који је служио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Молитвеном чину присуствовали су председници Републике Србије и Републике Српске г. Александар Вучић и г. Милорад Додик; српски члан Председништва Босне и Херцеговине гђа Жељка Цвијановић; председници народних скупштина Србије, Црне Горе и Српске гђа Ана Брнабић, г. Андрија Мандић и г. Ненад Стевандић; председници влада Србије и Српске г. Милош Вучевић и г. Радован Вишковић; министри, народни посланици и представници српског народа у региону.

Његовој Светости Патријарху су саслуживали преосвећена господа епископи шумадијски Јован, будимљанско-никшићки Методије и марчански Сава, викар Епископа бањалучког; архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Данило, директор Патријаршијске упаравне канцеларије; као и протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве; и протођакон Драган Радић, професор Богословског факултета у Београду; уз молитвено учешће преосвећене господе архијереја врањског Пахомија, браничевског Игњатија, милешевског Атанасија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског Силуана, осечкопољског и барањског Херувима, ваљевског Исихија, шабачког Јеротеја, хвостанског Алексеја, јегарског и изабраног британско-ирског Нектарија, липљанског Доситеја и топличког Петра.

На крају молебна, предстојатељ Српске Православне Цркве је беседио:

– У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, сабрали смо се у љубави Божјој у овом првом и најважнијем дому српског народа, у саборном и заветном храму посвећеном Светитељу Сави, духовном родоначелнику нашег рода, да се помолимо Богу за саборност и духовно јединство нашег народа, као и за мир међу свим људима и свим народима.

И заиста, нема бољег места, за сабирање и саборовање, нема погоднијег места за почетак сваког доброг и благословеног дела, од дома Божјег, јер као што Христос каже: Где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима. Зато, друго име за Цркву и јесте сабор.

Сабрани у Цркви једно смо са Богом, а када смо једно са Богом онда смо сви једно међу собом. Духовни закон је, другим речима, такав: што се више приближавамо Богу, ближи смо и једни другима. Када се удаљимо од Цркве удаљујемо се од Бога, тиме се удаљујемо и једни од других као појединци и као народ. Рећи ћу то једноставно: где има Цркве има и нашег народа, а тамо где нема Цркве, где се народ удаљи од Цркве, он одумире, престаје да постоји.

Бог је створио човека као саборно биће, као биће заједнице, и саборност је самим тим и у природи Цркве. Стога је сабирање и саборовање и у природи нашег српског православног народа, као црквеног и хришћанског. Тако одвајкада и свуда, где год су Свети Сава и сви наши свети и часни преци градили храмове, ми, православни Срби се сабирамо, молимо Богу и крстимо са три прста: У име Оца и Сина и Светога Духа. То смо ми, то је обликовало и обликује наш идентитет, то је темељ и програм нашег народног  јединства и самосвести. Ту истину пева и Десанка Максимовић:

Ја знам ко сам
по звону што са задужбина немањићких пева,
по томе што ме од Студенице до Милешева,
прадедови гледају са иконостаса
и што сваки у руци држи храм.

Или што друга песма каже:

Од Солуна до Будима, где год српских тића има…

Свуда, дакле, на широком балканском простору, али и даље по Европи и удаљеним континентима, наш се народ сабира у своје цркве и слави име Господа и Спаса нашег Исуса Христа, свуда се труди да живи по јеванђелским начелима и Божјим заповестима, сабира се да би узрастао у добру, у врлини Христовој. Сабира се у цркву да би се огледао и проверавао себе у Јеванђељу Христовом, да би разумео на каквом је путу или, не дај Боже, странпутици или беспућу. Христос и Јеванђеље његова су једина истинска мера. Сабира се да би се благодаћу Божјом преображавао и бивао бољи према ближњем, према сваком човеку, према себи и читавој творени да би био оно што треба да буде. То чини ради добра и благослова Божјег, ради добра наших села и градова, наших породица и наше деце и будућих поколења.

Сабирамо се у једно, брћо и сестре, да бисмо дарове које смо добили од Бога употребили за добро у славу Божју, због свега и за све. Речју, не сабирамо се против, против било кога, него се сабирамо за, за добро своје, али и свих који живе са нама и око нас. Сваки други циљ и садржај сабирања није наш и неће и не може бити бити благословен. Само онда знамо ко смо када чувамо и негујемо свој православни начин живота и вредности, када следимо Светосавски и Косовски завет, а то је Христов Нови Завет, то је Литургија Цркве, то је дар светости, слава Богу, ми знамо ко смо!

Зато и јесмо способни да разумемо и оног другог и другачијег, човека друге вере и другог народа, да га поштујући прихватимо онаквим какав јесте, да без страха ступамо у дијалог са другима, да их обогаћујемо собом и да ми њима будемо обогаћени. Једном речју, да у миру живимо међу собом и са другима знајући увек да смо једни другима потребни.

Молим вас све, браћо и сестре, ви који сте овде, али и сви други који нас чују и који ће нас чути: колико год до нас стоји будимо јединствени и сложни, будимо једно! У исто време, градимо мир и добре односе са свима. При том увек имајмо на уму речи Господње: Бдите мудри као змије, а безазлени као голубови, јер, сетимо се, не тако давно, тек пре пар деценија, било је незамисливо да се православни Срби са свих страна окупе у храму Божјем, са државним вођством, са истакнутим представницима друштва, привреде, културе, војске и тако даље, и да чују мајчинску реч Цркве која не прави разлику међу децом. Многима је то незамисливо и данас. Црква и њих и све друге непрестано позива и вапи раширених руку да дођу у братски загрљај, у дом Божји, у дом Светог Саве, помиритеља и ујединитеља браће и народа! Баш онако како је у студеничкој богородичиној лаври помирио завађену браћу, Свети Сава је готов да и данас и увек уједињује и мири, зацељује и свезама Христове љубави у духовно јединство све нас повезује.

Браћо и сестре, кроз векове до данас, од истока до запада, од севера до југа, независно од државних, политичких граница, културних простора, различитих локалних обичаја, наречја и дијалеката, где год да живи наш народ постоји златна нит која га повезује и која га чини једним, јединственим и непоновљивим. То је, браћо и сестре, нит која се зове православна вера и Српска Православна Црква.

Сви добро знамо да су се кроз историју границе држава и места обитавања нашег народа мењале. Међутим, константа и гарант, како у прошлости и у садашњости тако и у будућности, нашег непоколебивог и трајног јединства јесте жива православна вера, вера коју ни за шта нисмо мењали и која нас је обликовала и очувала неизмењене. Зато, у доба када орканске буре витлају данашњим светом, прете да све претворе у прах и пепео, позивамо очински и братски све на духовно јединство, на међусобну љубав, разумевање и поштовање без обзира на легитимне разлике и погледе по било ком питању; да и ми, као наши свети, славни и сваке хвале достојни преци, надахнуће братског јединства и љубави црпимо из свете Литургије, тог небеског божанског дара који нам је оставио и завештао сам Господ Христос, из молитве, којом нас је такође научио Христос и сви свети; из Јеванђеља Његовог које је једина сигурна лествица којом се пењемо у вечност; да будимо увек кадри и приправни на свако добро дело, на љубав, разумевање и међусобну солидарност; да се сакупљамо, саборујемо, на славу Божју и на понос и славу наших светих предака који су, ради благослова и добра своме роду, не штедећи свој кратки век живот свој положили Цару Васељене и свих светова, Једноме у Тројици, Оцу, Сину и Духу Светоме!

Позивам све вас, децо Светог Саве, да се већ у четвртак увече, на  Спасовдан, Славу  Београда, окупимо у славској литији, са моштима великог и дивног светитеља Божјег из нашег времена, Светог аве Јустина Ћелијског, и да молитвено и саборно призовемо благослов Божији на град овај, на земљу ову, народ наш и на читав свет. Нека нас све Господ благослови!

***

У Београду се данас одржава Први свесрпски сабор под називом Један народ, један сабор – Србија и Српска. На сабору учествују највиши представници Србије и Републике Српске. Уследиће састанак председника Вучића и Додика, као и српског члана Председништва БиХ, председника народних скупштина Србије, Црне Горе и Републике Српске, председника влада Србије и Републике Српске са Патријархом српским Порфиријем. У подне ће се одржати заједничка седница влада Србије и Републике Српске у присуству двојице председника и црквених великодостојника, после чега ће бити размењени потписани докуменати. Централно обележавање манифестације Један народ, један сабор – Србија и Српска почеће у 17 часова на Тргу Републике, а ватромет је планиран у 21 час из Парка Републике Српске на левој обали Саве.