Освештан обновљени храм Светог Томе у Парешком долу

На празник Светог свештеномученика Лукијана, 28. октобра 2023. године, у парохији бањанско-рудинској Епархије будимљанско-никшићке, у Парешком долу, велико освећење обновљеног храма Светог апостола Томе обавили су преосвећена господа епископи захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и будимљанско-никшићки Методије.

У току свете Литургије владика Методије је рукоположио г. Обрена Дамјанца у чин ђакона, а после читања светог Јеванђеља и беседио:

– Благословен је данашњи дан у којем се сабрасмо на овој дивној главици која није на граници, него је по сред срца бића нашег народа, овде где се обнови овај свети храм Светог апостола Томе и поново се освешта овај свети жртвеник на коме се приносе бескрвне службе и жртве Богу нашем, Богу дивном, Једном у Тројици, дивном у светима својим. Наш однос са Богом започео је Он, Он нас је извео из небића, привео у биће, саздао нас и као што литургијска молитва каже: кад смо отпали подигао нас је опет и није одустао да све чини док нас не узведе на небо и дарује нам царство Његово будуће. Тај однос који је Бог започео са нама заснован је на љубави. Он је обећао да ће нас вечно волети, тај однос је Савез и Завет Нови кроз Његовог Сина Исуса Христа који нам је дао. Заклео се да ће нас волети без обзира како се ми односили, поступали и шта чинили у вези са тим завлетом и савезом, који је Он кроз Сина свог с нама склопио, савезом вечне љубави. Тај савез почива на Његовој љубави и на односу, а да зависи од наше љубави давно би престао да постоји. Зато смо се ми овде окупили да посведочимо ту Његову љубав, да потврдимо тај савез и завет који су наши преци потврђивали, који је Бог кроз Сина свог склопио са људским родом, да останемо верни том завету и савезу, да следујемо нашим прецима, да се објединимо у љубави, у праштању, милосрђу, самилости, у помагању и жртви једни према другима, јер једино ћемо тако показати и потврдити наш савез са Богом, Који је љубав и своју љубав према Њему показати кроз љубав према човеку, који је саздан по лику Његовом, кроз љубав према ближњем свом. То је једина потврда наше љубави према Богу. Кад се обнавља храм то значим да се обнавља и савез наш с Богом и да се биће наше народно поново васпоставља, хришћанско.

Архипастирску поуку сабраном верном народу упутио је и владика Димитрије:

– Увек је прилика кад се обнављају храмови да се обнови вера у нашем срцу, у нашој души, да се обнови наша савест, да се исправе наша дела, наши кораци пред Богом, да све буде благообразно, да све буде онако како Бог заповеда. Хвала вам што сте заједно са вашим свештеником изградили храм Светом апостолу Томи, чудесној и тајанственој личности из Јеванђеља. Неки га лако осуђују, али ми смо некад у позицији сви као Свети апостол Тома; ми се крстимо, поверујемо, уђемо у Цркву, али и нама, као и њему, треба да се дотакнемо Бога, да се сусретнемо са Њим, да се дотакнемо рана Христових. И то чудо, тај сусрет, то што је први доживио Свети апостол Тома и рекао: Господ мој и Бог мој, то ми доживљавамо, ако смо истински и прави људи, на светој Литургији. Свака света Литургија је догађај сусрета са живим Богом и откривење живог Бога нама. Сваки пут је то потпуни и савршени дар и онда све зависи од нашег срца, од наше припреме, од наше ширине, од наше љубави, од наше вере, али, ту се не зна шта је пре, да ли наша вера па се причестимо или из причешћа црпимо нашу веру. Ту се све једно на друго надопуњује, не зна се где се завршава човек, а где почиње Бог у хришћанској вери, него је то тајна синергије и заједнице с Богом, то није наше уверење. Зато ми имамо свету Литургију, није то одлука да верујемо. Наша вера је заједница са живим Богом. То што је зажелео апостол Тома, и зато је остала у Цркви до дана данашњег та прича о њему. Наша срца нас верних, који смо дошли после њега, привео је живој вери зато што желимо да се дотакнемо Бога, желимо да Га сусретнемо.

Епископ Методије је захвалио свима који су, на било који начин, показали љубав и доброчинство приликом обнове храма Светог апостола Томе. Додељене су архипастирске грамате онима који су се највише истакли у том богоугодном делу: породици пок. Славка Кокотовића, породици пок. Игњата Рутешића, породици пок. Миливоја Зечевића, ХЕТ Требиње, Илији Таминџији, Мићку Братићу, Илији Шишковићу, Милошу Бошњаку, братствима: Кокотовић, Мишковић и Братић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка