Двадесет пет година архијерејске службе митрополита Јоаникија

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, на празник Светог цара Константина и царице Јелене, 3. јуна 2024. године, служена је света архијерејска Литургија поводом двадесет пет година архијерејске службе Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и јубилеја Светог Јустина Ћелијског, у чије име је претходне вечери уприличена свечана академија у крипти тог светог храма.

Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и преосвећене господе епископа сергијевско-посадског и дмитровског Кирила, милешевског Атанасија, рашко-призренског Теодосија, славонског Јована, аустралијско-новозеландског Силуана, ваљевског Исихија, будимљанско-никшићког Методија и захумско-херцеговачког Димитрија, као и изабраног Епископа диоклијског протосинђела Пајсија, који је у току свете службе, одлуком Светог Архијерејског Синода и руком митрополита Јоаникија, рукопроизведен у чин архимандрита.

– Нека је срећан и благословен овај дан када се сабрасмо у прекрасном храму Христовог Васкрсења да прославимо Господа, а затим Његове угоднике, равноапостолног цара Константина и царицу Јелену, али исто тако да данас заједно, окупљени око нашег драгог митрополита Јоаникија, прославимо један значајан догађај и датум из његовог личног, али и из живота наше Цркве. Данас обележавамо двадесет пет година избора митрополита Јоаникија за епископа и честитам му овај јубилеј у име свих архијереја Српске Православне Цркве – беседио је митрополит Хризостом који је нагласио величину личности Светог цара Константина, кога је Црква тог дана прослављала, истакавши да је он променио историју света и једна безбожна империја, империја гоњења, постаје империја хришћанства, слободе и права сваког човека. – Данас када све ово поменемо, некад не можемо ни да схватимо колики је значај његове одлуке да донесе Милански едикт, а можда ни он сам није знао колики ће бити значај те одлуке како у римско време тако и данас. Данас се слободно опредељујемо за Христа и Христови смо као што су били Свети цар Константин и Света царица Јелена. Нека нам Господ да свима снаге да чинимо као што је чинио Свети цар Константин, да радимо и учимо као што је учио Свети Јустин Поповић, као што је чинио блажене успомене митрополит Амфилохије, а нашем драгом домаћину, митрополиту Јоаникију, нека Господ подари добро здравље, дуг живот, да буде светлост света и светлост ове Митрополије – закључио је митрополит Хризостом.

У име свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске јубилеј митрополиту Јоаникију је честитао архимандрит Сргије, игуман манастира Острога, који је Митрополиту уручио на дар архијерејску митру, жезал и мандију и том приликом поручио: – О Вашем архијерејском раду није потребно користити пуно речи, о њему сведоче бројне обновљене и изграђене светиње, бројно свештенство и монаштво, оживљени стари и заборављени сабори, покренути и основани нови на којима се расељени народ са Севера редовно сабира око својих светиња, чувајући и њих и своја огњишта. Ако свему овоме додамо и оснивање бројних хорова, веронаука, православних братстава, видимо да се из Ваше архијерејске службе свих ових деценија излива вода жива којим се напајају душе жедне Бога и Божје љубави, а плод вашег служења у Епархији будимљанско-никшићкој је и велика мисија на културном и просветном пољу. Свима је још у свежем сећању Ваше храбро држање приликом борбе против неправде на челу величанствених литија, уз блаженопочившег митрополита Амфилохија. Ту верност Христу и Цркви сте, са неколико часних свештеника, посведочили и у заточеништву у које сте одведени само због тога што сте обављали вашу архијерејску дужност и служили Богу и народу. Данас, после четири године служења на трону Митрополита црногорско-приморских у тешком времену, видимо да се плодоносно служење митрополита Јоаникија наставља са истим жаром и прегалаштвом свог претходника, а о томе сведочи неуморно свакодневно служење, рукополагање нових свештеника и монашења, као и новооснована Православна гимназија Свети Сава.

– Захваљујем архимандриту Сергију на слову и свим архијерејима који су донели своју љубав и учинили велики сабор на овај велики празник. Хвала Вам, драги високопреподобни оци архимандрити, игумани, високопречасни свештеници, оци духовни и пастири народни, хвала сестрама игуманијама, монахињама, верном народу који се данас сабрао, а и који није могао да дође, поводом овог јубилеја који није велики, али није ни мали. Шта могу друго да кажем, осим да произнесем благодарност Богу живоме и истинитоме, који је вечни Архијереј, а ми смо само његови саслужитељи. Он савршава дјело, а ми прилажемо свој труд, и колико труда да принесемо, знамо да без Њега не можемо чинити ништа. Ако сам нешто добро учинио и ако се то тако може рећи, онда је то засигурно Божја милост подејствовала и укрепила моје немоћи у овој светој архијерејској и архипастирској служби. Посебно благодарим и браћи свештеницима епархија Будимљанско-никшићке и Црногорско-приморске, игуманима, јеромонасима, монасима, монахињама, који су ми били добри, одани и искрени саслужитељи цело ово време, нека их Бог награди за њихову верност Цркви Божјој, а од мене велика благодарност и овога и онога света. Желим вам свима радост и помоћ Божју, а посебно поздрављам и благодарим владици Кирилу, дугогодишњем пријатељу, ректору Московске духовне академије, игуману Тројице-Сергијеве лавре, који је донео овде своју љубав и благослов Светог Сергија Радоњешког, као и братски целив Руске Православне Цркве. Посебно захваљујем на доласку свогм дугогодишњем пријатељу, протојереју-ставрофору Михаилу из Петрограда.

***

Дан раније, у Недељу Самарјанке, 2. јуна 2024. године, у навечерје празника Светог цара Константина и мајке му Свете царице Јелене, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржана је свечана академија у част 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од обретења моштију Преподобног Јустина Ћелијског, као и 25 година архијерејске службе Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија. Говорили су митрополит Јоаникије, Епископ сергијевско-посадски и дмитровски Кирил и књижевник Драган Лакићевић, док су у културно-уметничком програму учествовали хор при Саборном храму у Подгорици Свети апостол и јеванђелиста Марко и народни гуслар Радосав Војиновић.

У уводном и поздравном слову митрополит Јоаникије је нагласио да је Преподобни Јустин Ћелијски за својих 85 година живота непрестано себе приносио на дар Христу Господу, служећи Му од своје најраније младости до свог упокојења, сједињујући се са Христом, напајајући се од Његове вечне светлости: – Он је онај јеванђелски слуга који је добио пет таланата да са њима ради и умножио их и свакако изашао пред лице Божје са умноженим талантима и чуо, спасоносне речи Господње: Слуго добри и вјерни, у маломе си ми био вјеран – а то мало је овај привремени живот – над многим ћу те поставити, наставља Господ, а његова канонизација и обретење његових светих моштију пре десет година јесте најбоље сведочанство да је то заиста тако. Он је благодаћу и милошћу Божјом, а приневиши свега себе на дар Господу, добио од Бога изузетне дарове. Преподобни Јустин Ћелијски је заслужан за духовну обнову нашег народа, за обнову богословске мисли и монашког живота. Он је заједно са владиком Николајем, чији је настављач у Винограду Господњем и један од најзаслужнијих. Ова година је година његових јубилеја, његовог заправо троструког јубилеја. Ово је само прва свечаност коју организујемо у част оца Јустина да би смо надамо се, заслужили његове молитве и његов благослов, нека нас његов благослов све нас овдје сабране, цио наш српски род, прати у све дане живота нашега.

Епископ сергијевско-посадски и дмитровски Кирил је истакао: Врло сам захвалан митрополиту Јоаникију што сам са вама на овогодишњој јубиларној 25. годишњици његовог архијерејског служења и када обележавамо јубилеј Преподобног Јустина Поповића чије нам је име познато и који је долазио у нашу земљу. У нашим духовним школама на Богословској академији у Санкт Петербургу и у Московској духовној академији већ је било неколико одбрана дисертација на тему богословља Преподобног Јустина Поповића и сигуран сам да ће време које долази дати још радова на тему његовог богословља. Призивајући благослов и молитве Преподбног Јустина Ћелијског на Српску Православну Цркву и на Руску Праовославну Цркву, уједно данас призивамо и његов благослов на Високопреосвећеног Митрополита г. Јоаникија који обележава свој јубилеј, да његово служење буде плодоносно. Верујемо и молимо се да ће његово служење донети још многе и благословене плодове.

Књижевник Драган Лакићевић је казао је да је Православље у 20. веку имало двојицу знаменитих српских писаца: Светог владику Николаја Велимировића и Светог Јустина Поповића: – Живели су један век, од 1880. године када је рођен Николај до 1979. када се упокојио Јустин. За аву Јустина вера обухвата цео живот, све људско, свет и свест, морал и ум. Ава Јустин зна велику болест нашег доба и нашег човека, а то је страх од смрти. Васкрсењем Христос позива на бунт против историје, јер историја сматра да је смрт неопоходност. Отуда се његова мисао о вери односи и на свакоднени живот, колико и на поимање Бога Логоса и његове промисли. У свакодневним обредима, недељним и свакопразничним беседама, налази се велики простор за реч и мисао о Богу и о човеку, о доброти и љубави, као и за радним столом где је окружен библиотеком и класификованом грађом наш писац преводи, пише и мисли о Богу и свету, о страдању и спасењу, као принципима постојања. Посебно је упечатљив и надахљујући акценат Преподбног Јустина у његовим књижевним огледима и лирским есејима, а то је мотив цвећа и мотив срне, те ава Јустин каже да је цвеће најосетљивије, јер је најрајскије. Од свега што постоји у видљивим световима ако хоћете да се у овом свету осетите као у рају, живите међу цвећем, са цвећем. Живети цвећем као свет. То је Јустинова философија живота. Сваки цвет је као идеал. Човек, мимоза, босиљак, петунија, ђурђевак, све је то осмислио Бог, како Јустин каже, Уметник Свемудри. Срна је чуло туге у васиони, туга је једно од најважнијих човекових својстава. Срна говори солилоквијум природе и лепоте, суштину вере. Зашто сам бачена у овај свет међу људе? пита срна која више од свега што се воли воли слободу. Она се састоји у доброти, у нежности и љубави, каже срна. Живи се Христом, живи се љубављу, живи се цвећем, учи Свети Јустин Ћелијски.

Свечаној академији у крипти Саборног храма су присуствовали господа архијереји дабробосански Хризостом, астралијско-новозеландски Силуан, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, будимљанско-никшићки Методије, као и изабрани диоклијски Пајсије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска