Српска Православна Црква Ненад Стиковић
635. Видовдан
Величанствено је бити део Видовданског предања. Спасоносно је генетски памтити божуре – оне страдалне и самоникле страдањем. Оне који нас подсећају да смо народ хришћанског корена који рађа изданком црвене, мученичке боје показане свим странама света 1389. године.
Ми који имамо генетско сећање на Видовдан знамо да то није само битка и бојно поље нас и њих – него је Видовданско предање наша тапија идентитета утврђеног ставом да је слобода златна и да нема цену, да смо људи Христа живога којег смо тада понели на застави која нас је закрилила. Нас који се и у Христа крстисмо и у Христа обукосмо. Управо је облачење у Христа суштина нашег Видовдана на који нам је, и после више од шест векова, живо наше генетско сећање.
У замењеним тезама наратива наших суседа, а у последње време и неких наших, додуше ретких сународника, целокупно Косовско наслеђе и у њему Видовдан као јарбол наше лађе историјског хода и христоносног жига, своди се на српску митоманију без покушаја да се иоле схвати шта је нама Косово и колико нам значи Видовдан. Ниподаштавање нашег предања у којем смо пре више од шест векова рекли ко смо ми Срби, говори највише о онима који багателишу туђе историјски утврђене истине, док у исто време кроје неке своје нове (истине).
И док нас деценијама уверавају да предимензионирано доживљавамо Косово и Видовдан, да смо митомани и националисти а да народ и нација нису битни, одгледасмо Европско првенство у фудбалу. Уверисмо се како се у савременој Европи многи они који нам кажу да нација и народ нису битни, веселе и жалосте уз своје националне заставе и обележја. И како се такмиче државе и како се певају химне! Јер химна није само песма – то је цело генетско наслеђе које сваки зрео народ има.
У том нашем наслеђу, заокруженом обележјима српског народа, постоје и Косово и Метохија и Видовдан и рухо којим смо се на Видовдан 1389. године обукли у Христа и схватили да је земаљско за малена царство а небеско увек и довека!
Оливера Јовановић
главни и одговорни уредник Православља
Извор: Православље, број 1375 од 1. јула 2024. године